Ponedeljak, Jul 06, 2009
Nekada i sada
Do pre nekih godinu dana posmatrano očima mojih najbližih, a i mene same živela sam veoma lepim životom. Ceo moj svet je bio kao balon sapunice . Relativno sam bila zadovoljna u njemu, naravno sve to posmatram iz ugla današnjice. I tada su se dešavale stvari koje sam etiketirala kao veoma loše. Ljudi su se uvek postavljali prema meni kao prema nekome koga treba zaštiti .
Jednog dana, iako sam znala da će se to neminovno dogoditi balon je pukao. Ostala sam sama .Pronašla sam posao koji me donekle isunjava. Ali , ono što me tišti svaki dan je usamljenost. Čitam knjige, gledam filmove ali ništa od toga ne može da zameni poslepodnevnu kafu sa drugaricama.
Otudjenost je veliki problem danasnjice, to stoji, a milion je razloga. Tesko je sve reci u par reci u komentaru.
No, to nece vecno trajati.
Bice i drugarica.
:))
Hvala na rečima ohrabrenja
ponekad čovek mora da oseti usamljenost. tek posle nauči da ceni vrednost prijatelja, zajedništva, prave reči u pravo vreme...
Prijatno!
