Ponovo će me naći ...
Čitajući svoje postove, naravno samokritike radi, primetila sam da oni svi zvuče nekako tužno. Kroz njih sam reflektovala svoje duhovno stanje. Odlučih ja tada, mada nisam neki karakter, da ću sledići post napisati kada oseti makar iskru radosti. A tog se to ne desi bavila sam se blogom na drugi način: menjala sam njegov izgled... Ne znam da li je to neko primetio . Nisam želela da ga zapustim kao prošli put... I danas pijući jutarnju kafu uz razgovor sa drugaricom preko skyp -a , jer sam odsečena od sveta, osetila sam potrebu da skačem od sreće. Ma koliko nekome ovo zvučalo sitno i nebitno, počeću još i stihove da pišem , ja sam bila srećna.. Taj osećaj je prolazan , ali znam da će me opet naći ...
